
Када ти родитељи упућују критике на карактерне особине, при чему ти псују родитеље, тј себе саме.
Мајка: Пи&ка ти материна, зар мораш да се сав уфлекаш када једеш? Исти си отац!
Отац: Шта бре ти - исти отац! Нисам га ја родио, него ти!
Мајка: Али ти си га правио. Добро је и испао!
Отац: Са ким сам га правио једино је могао да испадне! Код других жена се деца рађају, а код његове мајке испадају.
Мајка: Где сам те нашла, гром ме убио!
Отац: Не драмос%ри. Неће гром у коприве!
Мајка: Лепо је мени мајка рекла...
Отац (прекида): Ако је твоја мајка рекла, онда је сигурно било нешто лепо!
Клинац се искрада из куће, не би ли смотао неки Џ или попио вопс да се прибере и смири.
Отац: Где си ти пошао?
Клинац: Идем напоље... (унезверен поглед)
Отац: Нема напоље! Оца ли ти је&ем, све кечеве имаш, а оћеш напоље! Нема! Седи ту и УЧИ!
И наравно, клинац учи гледајући родитеље како критикују сами себе и једни друге и како сје&авају сав живот свој и његов. После се прекрсте када схвате да се мали дрогира, бије, пије, псује и мења девојке к`о чарапе.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.