Kada ti roditelji upućuju kritike na karakterne osobine, pri čemu ti psuju roditelje, tj sebe same.
Majka: Pi&ka ti materina, zar moraš da se sav uflekaš kada jedeš? Isti si otac!
Otac: Šta bre ti - isti otac! Nisam ga ja rodio, nego ti!
Majka: Ali ti si ga pravio. Dobro je i ispao!
Otac: Sa kim sam ga pravio jedino je mogao da ispadne! Kod drugih žena se deca rađaju, a kod njegove majke ispadaju.
Majka: Gde sam te našla, grom me ubio!
Otac: Ne dramos%ri. Neće grom u koprive!
Majka: Lepo je meni majka rekla...
Otac (prekida): Ako je tvoja majka rekla, onda je sigurno bilo nešto lepo!Klinac se iskrada iz kuće, ne bi li smotao neki Dž ili popio vops da se pribere i smiri.
Otac: Gde si ti pošao?
Klinac: Idem napolje... (unezveren pogled)
Otac: Nema napolje! Oca li ti je&em, sve kečeve imaš, a oćeš napolje! Nema! Sedi tu i UČI!I naravno, klinac uči gledajući roditelje kako kritikuju sami sebe i jedni druge i kako sje&avaju sav život svoj i njegov. Posle se prekrste kada shvate da se mali drogira, bije, pije, psuje i menja devojke k`o čarape.
