Sajam antikviteta

Šetaš ulicom sasvim normalno, preskačući pukotine u trotoaru. Ipak, nešto se čuje. U dvostrukom smislu. Uši i oči ti grabe ka prizoru ispred. Lik je upregao neko mršavo kljuse koje samo što nije odapnulo i bleji na čezama tvog pradede. Na glavi mu kačket sa amblemom neke propale komunističke firme ( npr. yu-export), nosi Paspaljev dres iz '95, a na nogama drečave leteće najke bez pertli. I dok se pitaš otkud mu čeze tvoga pradede koje su stajale u seoskoj šupi 250 km od grada, uočavaš spektar antikviteta koje poluodapeli konjić vuče: stari Cajavecov televizor iz '80, komodor 64, kertridže za segu, kolekciju porcelanskih lutki, auspuh za dijanu, poštarsku uniformu, stare tablice i jednu rđavu "Gorenje" veš-mašinu.
Dok gledaš kako pali drinu bez filtera, dolaziš u iskušenje da ga zapitaš ko mu je dao taj trulež od prikolice. Ali onda vidiš kako vadi Iphone iz džepa i shvataš da jednostavno nećeš razumeti...