
(јоште не)Љубљена,
заглавио сам степенице и кафу,
испод дрвета,
заглавио сам мир и 67 динара у јакни,
промашени живот и
презир према очигледном.
Заглавио сам кијање и
оболелу пупу (беллy) ..
Јуче сам, благо речено,
претерала ...
Чујем кораке у месту,
прете да неће престати;
Повраћам и видим
мале неме планете
како круже око слепоочница ..
Сећање су нагореле кости,
збир длака које имају
неко значење, нека
недосањана кожа,
обрве залеђене у неком
давном тренутку ...
Сећање ме је
оглодало до очаја,
немам илузија
да сам остао нормалан ...
Гангрена ми се угнездила у душу,
учинила да вапим
за плачом ..
Ипак, ствари се дешавају,
птице оплакују
у неком грму,
планине се кентере ..
Како се десило
да сам оболела од људи,
да сам им понудила
само мучнину
и неку стару стрепњу ...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Не смарајте како није дефка.
Морам да пишем.
Све бришу.
Зомбији.
Ћао
Ћао, мислила сам на тебе.
И мало се додиривала ..
Ће
Nsam u toku, znam, ali moram da pitam: muško ili žensko?