
(јоште не)Љубљена,
заглавио сам степенице и кафу,
испод дрвета,
заглавио сам мир и 67 динара у јакни,
промашени живот и
презир према очигледном.
Заглавио сам кијање и
оболелу пупу (беллy) ..
Јуче сам, благо речено,
претерала ...
Чујем кораке у месту,
прете да неће престати;
Повраћам и видим
мале неме планете
како круже око слепоочница ..
Сећање су нагореле кости,
збир длака које имају
неко значење, нека
недосањана кожа,
обрве залеђене у неком
давном тренутку ...
Сећање ме је
оглодало до очаја,
немам илузија
да сам остао нормалан ...
Гангрена ми се угнездила у душу,
учинила да вапим
за плачом ..
Ипак, ствари се дешавају,
птице оплакују
у неком грму,
планине се кентере ..
Како се десило
да сам оболела од људи,
да сам им понудила
само мучнину
и неку стару стрепњу ...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Не смарајте како није дефка.
Морам да пишем.
Све бришу.
Зомбији.
Ћао
Ћао, мислила сам на тебе.
И мало се додиривала ..
Ће
Nsam u toku, znam, ali moram da pitam: muško ili žensko?