Sanjao sam sećanje ..

(jošte ne)Ljubljena,
zaglavio sam stepenice i kafu,
ispod drveta,
zaglavio sam mir i 67 dinara u jakni,
promašeni život i
prezir prema očiglednom.
Zaglavio sam kijanje i
obolelu pupu (belly) ..
Juče sam, blago rečeno,
preterala ...

Čujem korake u mestu,
prete da neće prestati;
Povraćam i vidim
male neme planete
kako kruže oko slepoočnica ..

Sećanje su nagorele kosti,
zbir dlaka koje imaju
neko značenje, neka
nedosanjana koža,
obrve zaleđene u nekom
davnom trenutku ...

Sećanje me je
oglodalo do očaja,
nemam iluzija
da sam ostao normalan ...

Gangrena mi se ugnezdila u dušu,
učinila da vapim
za plačom ..

Ipak, stvari se dešavaju,
ptice oplakuju
u nekom grmu,
planine se kentere ..

Kako se desilo
da sam obolela od ljudi,
da sam im ponudila
samo mučninu
i neku staru strepnju ...