
(јоште не)Љубљена,
заглавио сам степенице и кафу,
испод дрвета,
заглавио сам мир и 67 динара у јакни,
промашени живот и
презир према очигледном.
Заглавио сам кијање и
оболелу пупу (беллy) ..
Јуче сам, благо речено,
претерала ...
Чујем кораке у месту,
прете да неће престати;
Повраћам и видим
мале неме планете
како круже око слепоочница ..
Сећање су нагореле кости,
збир длака које имају
неко значење, нека
недосањана кожа,
обрве залеђене у неком
давном тренутку ...
Сећање ме је
оглодало до очаја,
немам илузија
да сам остао нормалан ...
Гангрена ми се угнездила у душу,
учинила да вапим
за плачом ..
Ипак, ствари се дешавају,
птице оплакују
у неком грму,
планине се кентере ..
Како се десило
да сам оболела од људи,
да сам им понудила
само мучнину
и неку стару стрепњу ...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Не смарајте како није дефка.
Морам да пишем.
Све бришу.
Зомбији.
Ћао
Ћао, мислила сам на тебе.
И мало се додиривала ..
Ће
Nsam u toku, znam, ali moram da pitam: muško ili žensko?