Radovan: Ooo, mašala Mirko, nisam znao da imaš ovolike kljove od vepra u kući. Kako ga obori ovolikog?
Mirko: Pa ništa, ja se malo primirio, čujem on rokće, njuškom kopa po zemlji, ja se prislonim uz 'rast. Namjestim karabin a on diže njušku. Sačekam ga ja da se namjesti meni na nišan. I taman stade đe treba i BUM! Sastavim ga s mušicom. Pade ko pokošen.
Radovan: E svaka ti čast!
Mirko: Ma jebo te on, četri sata sam ga vuko kroz one šumetine. Al' vrijedilo je, bilo čvaraka, slanine, mesa. Zimnica brate.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Lep primer, Zelen Lukče +
Danke šen.