Saviti se

Celog života sediš pri repu autobusa,kuneš se u ta mesta. Nek se napred socijalizuju babe i dede,ti uživaš u svojoj izolaciji i truckanju točkova...ko jebe to što konkduktera mrzi da se dovuče do tebe.. možda te čak i ne primeti. A onda,pojavila se Ona. Sama nebesa su udesila da putujete istim busom jednom nedeljno. Ali ni mamina sarma nije savršena,pa nije ni ova situacija. Ona sedi napred. Prikupljaš muda i rešiš da priđeš, bacaš u smeće sve svoje visoke putničke ideale. Nekako uspevaš da sedneš u blizini njenog uobičajnog mesta...i ispostavlja se da još to i nije toliko strašno - promenio si mesto,svet se nije srušio.Savio si se. Ali kurac! Jebena najezda srednjoškolaca i penzionera. Gužva u dosad slabo gužljivom busu. Oni sporiji,što nisu uleteli pri otvaranju vrata stoje...Jedva se diše. Debela baba zauzima mesto pored tebe, i jedino što stigneš je to da vidiš kako tvoja draga izlazi na nekoj stanici u nekim pičkovcima. A ti, ti ispaštaš. Ko te je terao da se savijaš. Zarobljen, skrhan,okružen babama . Ne vidiš dalje od šugave perike,a sve zgodne srednjoškolke sede pozadi. Nek gore! Babe, đaci,svi!