Prema nekim šatro istraživanjima perioda pomišljanja na seks kod prosečnog mužjaka. Zaista teško za poverovati, jer ispada da maltene u svakoj mentalnoj rečenici treba da zastupiš neko parenje. Dobro, nekad je to neminovno, na primer kad sisata kelnerica spušta kafu na snizak stočić, pa dve zarobljene jedre sfere zaosciluju razmenjujući impuls i logično da zamisliš kako ti boban izigrava unproforca među njima, aksijalnim kretanjem popunjavajući jaz između suprostavljenih belutaka. Ili kad ti se mlađana oniža guzata frizerka pripije u pokušaju da makazama dohvati plavi čuperak, pa kreneš da se znojiš i zamišljaš kako oslobađaš ruke ispod plahte i snažnim volejem poduhvataš raspolućenu mega-breskvu. Dobro to, to je drugo, isforsirano, Pavlovljev refleks koji je hardkodiran ispod svih onih id, ego, superego slojeva.
Nego, posle toliko godina evolucije, majka mu stara, valjda je čovek nadrastao majmuna koji samo šamara majmuna? Takoreći autorefleksivno metamajmuniše. Ima tih ozbiljnih stvari, intelektualnih, koje stameno levitiraju iznad proste telesne interakcije! Na primer, arhitektura. Projektuješ lepo zgradu tržnog centra, modernog dizajna, pa predviđaš lepo mesta za parking, pa u prizemlju supermarket… He, sad se setih kad je pre neki dan izvesna glupača otvorila naglo flašu kisele vode, pa je isprskalo po majici, videlo se sve ispod. A još na odeljenju za delikates, mislim se: “E, najbolje su te malo priglupe, a telo ko avion, one bi…” Uf, šta ono bi? A da, ozbiljne delatnosti. Evo pilot. Zavise bre stotine ljudi o njemu, ne sme taj da se zeza. Mada, opet, kapiram, kada uključi autopilota, ‘ladno može da se šetka. I gde uopšte nestaju stjuardese ono malo pre nego što krenu sa služenjem osveženja? Turbulencije možda i nisu turbulencije, nego… Hm..
Uglavnom, ono što tvrdim je da preteruju ti naučnici mnogo, sad oni pa znaju na koliko sekundi šta. Bolje bi im bilo da mu ga malo daju po nekim drugim eksperimentima, ako me razumete.
