Izraz uglavnom koriste oni u ulozi "šetača" kada im u posetu na duže vreme dođe: rođak sa sela, rođak sa sela koji je došao iz inostranstva, rođak iz inostranstva rođen tamo (gasterbajter seknd dženerejšn), rođak porodičnog prijatelja koji se sad iskrcao sa parobroda iz Amerike i ima blagi problem sa autizmom... U slučaju ovakve posete, "domoroci" imaju zadatak da dođoša tetošu, ninaju, da mu zanose u krivini, ne bi li se osećao kao kod kuće "ovde kod nas", da ne bi zlo pričao kad se vrati "tamo" i naravno da bi opet došao. Najčešće, gost je stidljiv, ne zna šta 'oće, a kamoli šta neće, nemaš pojma veći deo vremena šta da mu radiš i kako - vučeš ga okolo k'o mečku, pa ako mu se svidi - sjajno!
- Mazo, obukla sam onaj svileni komplet za večeras... Kad dolaziš?
- Šetam onog k'o mečku, u gradu smo, nemam pojma kad ću...
- Ako se ne setiš uskoro, možeš slobodno sa njim da se...
- Evo, stižemo!
- Ko, bre?
- Nas dvojica! Ne brini se, sačekaće ispred...
______________________________________________________________- Gde si?
- E'o me u gradu, šetam ovu k'o mečku, ništa me ne razume, ubi me sa ovim švapskim, baciću se pod tramvaj k'o Karenjina...
- Karenjina se bacila pod...
- I ja bih radije pod voz, al' ovo je najbliže!
