
Израз углавном користе они у улози "шетача" када им у посету на дуже време дође: рођак са села, рођак са села који је дошао из иностранства, рођак из иностранства рођен тамо (гастербајтер секнд џенерејшн), рођак породичног пријатеља који се сад искрцао са пароброда из Америке и има благи проблем са аутизмом... У случају овакве посете, "домороци" имају задатак да дођоша тетошу, нинају, да му заносе у кривини, не би ли се осећао као код куће "овде код нас", да не би зло причао кад се врати "тамо" и наравно да би опет дошао. Најчешће, гост је стидљив, не зна шта 'оће, а камоли шта неће, немаш појма већи део времена шта да му радиш и како - вучеш га около к'о мечку, па ако му се свиди - сјајно!
- Мазо, обукла сам онај свилени комплет за вечерас... Кад долазиш?
- Шетам оног к'о мечку, у граду смо, немам појма кад ћу...
- Ако се не сетиш ускоро, можеш слободно са њим да се...
- Ево, стижемо!
- Ко, бре?
- Нас двојица! Не брини се, сачекаће испред...
______________________________________________________________
- Где си?
- Е'о ме у граду, шетам ову к'о мечку, ништа ме не разуме, уби ме са овим швапским, бацићу се под трамвај к'о Карењина...
- Карењина се бацила под...
- И ја бих радије под воз, ал' ово је најближе!
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.