Prkos neumitnom. Simbol jedne iluzije sigurnosti u vremenu i prostoru, bezumne nade da se večiti tokovi mogu nekako zauzdati, nadvladati, zaustaviti.
Jednom pregažen, sumasišavši shvataš da, sam na otvorenom moru, tek si plen za neke tebi onostrane konstrukcije zupčanika, čađi i gvožđa. U tvojim topovima goste se jegulje na peščanom dnu. Zavodio si sebe uporno i dosledno, kormilao, vojevao, sakupljao si đulad čitavog života za neki mitski, konačni obračun sa poretkom prirode. Uzalud. Konja za tu trku nemaš.
Zato diži jedra i hrabro k večnim lovištima, jer nema zemlje za starce.
Stojte galije carske! Eto remorkera.
Умеш +++
Ovo je sjajno.
Drugi pasus mi se ne sviđa. Ili nisam uhvatio nit. A pokušavao sam.
Neću vise da te propustim. Ides u pratnju. ☆.
Koliko nade i koliko tuge tamo gde se jegulje kriju.
Kapetan Ahab shvata da je njegov lov uzaludan. Meni je to na takvo nešto ličilo Bulgakove.
Hvala Mlada. Bulgakove, drugi pasus se odnosi na Tarnerovu sliku "The Fighting Temeraire" gde moćna galija biva odvučena na rasklapanje od strane bednog malog remorkera - parobroda. A đulad je fazon iskustvo na koje se ložimo da će nam mnogo značiti jednog dana. Sad sam se iskakio ali jasnije je valjda.
Mobi Dika nisam čitao, a za tu sliku ne znam. U stvari, priznajem, ne znam nijednu Tarnerovu sliku iako sam čuo za slikara. Drago mi je da su ostali uočili vezu.
Pa ipak, i posle svih ovih objašnjenja, ja ne vidim vezu sa sidrom, kao simbolom stabilnosti, sigurnosti i postojanosti. Mene ove rečenice iz drugog pasusa asociraju na prolaznost, a sidro svakako nije simbol toga.
Ne kažem, ima par lepih sličica u tvojim rečenicama, ali meni su ipak draže one tvoje klasičnije vukajlijaške defincije.
Obožavam ukusna pisanija. Često fale današnjim književnicima barem pasaži ovoga tipa. Neretko pročitam celu knjigu a ne naiđem na vako što. Naklon za stil.
Sjajna +++