Пркос неумитном. Симбол једне илузије сигурности у времену и простору, безумне наде да се вечити токови могу некако зауздати, надвладати, зауставити.
Једном прегажен, сумасишавши схваташ да, сам на отвореном мору, тек си плен за неке теби оностране конструкције зупчаника, чађи и гвожђа. У твојим топовима госте се јегуље на пешчаном дну. Заводио си себе упорно и доследно, кормилао, војевао, сакупљао си ђулад читавог живота за неки митски, коначни обрачун са поретком природе. Узалуд. Коња за ту трку немаш.
Зато дижи једра и храбро к вечним ловиштима, јер нема земље за старце.
Стојте галије царске! Ето реморкера.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Sjajna +++
Jebeš *
Умеш +++
Ekstra ovo, k'o neki srednjevekovni monah da je pisao +
Што би Његош река:
,,Ко ће вјетар луди зауздати
Ко л' пучини забранит кипјети" +
Filosofski +
A šta ćeš. Izbegavam ali nekad je neizbežno
Ovo je sjajno.
Drugi pasus mi se ne sviđa. Ili nisam uhvatio nit. A pokušavao sam.
Neću vise da te propustim. Ides u pratnju. ☆.
Koliko nade i koliko tuge tamo gde se jegulje kriju.
Kapetan Ahab shvata da je njegov lov uzaludan. Meni je to na takvo nešto ličilo Bulgakove.
Hvala Mlada. Bulgakove, drugi pasus se odnosi na Tarnerovu sliku "The Fighting Temeraire" gde moćna galija biva odvučena na rasklapanje od strane bednog malog remorkera - parobroda. A đulad je fazon iskustvo na koje se ložimo da će nam mnogo značiti jednog dana. Sad sam se iskakio ali jasnije je valjda.
Mobi Dika nisam čitao, a za tu sliku ne znam. U stvari, priznajem, ne znam nijednu Tarnerovu sliku iako sam čuo za slikara. Drago mi je da su ostali uočili vezu.
Pa ipak, i posle svih ovih objašnjenja, ja ne vidim vezu sa sidrom, kao simbolom stabilnosti, sigurnosti i postojanosti. Mene ove rečenice iz drugog pasusa asociraju na prolaznost, a sidro svakako nije simbol toga.
Ne kažem, ima par lepih sličica u tvojim rečenicama, ali meni su ipak draže one tvoje klasičnije vukajlijaške defincije.
bravo! možda najbolja koju danas pročitah
Obožavam ukusna pisanija. Često fale današnjim književnicima barem pasaži ovoga tipa. Neretko pročitam celu knjigu a ne naiđem na vako što. Naklon za stil.