Старији љубазни господин, добрица, који има разумевања за дечурлију из краја и њихове несташлуке. Обично им се шеретски обраћа надевајући им шаљиве надимке (нпр. Гига шушумига, Љупче мангупче) за разлику од своје суште супротности отелотворене у мргуду за кога је сваки Петар јебиветар, Шваба бараба а Ђуран шиљокуран. Додуше, није необично видети мргуда и симпатичног чикицу како се друже, поготово у познијим годинама када им се вршњаци прореде.
- Сунце им калајисано! Само скачу и деру се. К`о да имају пундравце...
- Добро, де... Пусти децу...
- Види га. Најгори је онај мали из мог улаза, Љубеновићев... Петар... онај јебиветар.
- Хехе... Зову га Љупче. Љупче мангупче.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Jel može još koji link? Ne vidim definiciju od silnih linkova.
дао сам плус али претерано линкова