Старији љубазни господин, добрица, који има разумевања за дечурлију из краја и њихове несташлуке. Обично им се шеретски обраћа надевајући им шаљиве надимке (нпр. Гига шушумига, Љупче мангупче) за разлику од своје суште супротности отелотворене у мргуду за кога је сваки Петар јебиветар, Шваба бараба а Ђуран шиљокуран. Додуше, није необично видети мргуда и симпатичног чикицу како се друже, поготово у познијим годинама када им се вршњаци прореде.
- Сунце им калајисано! Само скачу и деру се. К`о да имају пундравце...
- Добро, де... Пусти децу...
- Види га. Најгори је онај мали из мог улаза, Љубеновићев... Петар... онај јебиветар.
- Хехе... Зову га Љупче. Љупче мангупче.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Jel može još koji link? Ne vidim definiciju od silnih linkova.
дао сам плус али претерано линкова