Svaki dizelašev sagovornik.
Dve osobe prilaze jedna drugoj u susret, imaju oko 40 godina, jednoj je obrijana glava, ima naočare za sunce, crnu trenerku i bodi majicu koja je upasana u istu. Pritom i nekih 120 kg. Druga je formalno obučena u odelo.
-Gde si, Mare, sine, šta ima?
-Pa evo, radi se... Ti?
-Ma u nekoj frci sam sada, sine, znaš onaj moj diskać što ga imam, murija mi nešto kenja oko poreskih džindža... Zajebano, sine!
-Mogu ja da ti pomognem, advokat sam...
-Ma opušteno, sine, samo... Jedan sinovac će to da odradi!
-Neki tvoj rodjak?
-Ma jok, sine, Mile fleksibila, muti tu nešto, izvuće me majstorčina! Ti sine, ženče i klinci?
-Ma dobro su, nego kad ćeš ti u bračne vode?
-Ja!? Ma daj, sine, šta kenjaš, još sam mlad, gledaj ovo izvajano telo, sine... Nego da ti uvalim neke makserice, a? Mogu da iskopam za mog sina, za tri somića...
-Ma ne treba...
U tom trenutku prolazi neka dobra riba pored njih.
-Juuuu, sine... Overi kako vrcka pendulom ovaj sinovac, bre...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.