Jedina normalna stvar koju si mogo da odgledas ukljucujuci crtace od 7 ujutru i dvadeset do jedan preko dana na teliviziji u devedesetim godinama, ako kojim slucajem zivis u provincijskom gradu sa 5 kanala.
Uostalom, nije ni bio neki izbor, RTS van toga je bio u megadnevnik fazonu, na trecem, pa odma potom na drugom je bila Kasandra, a bile su i dve lokalne stanice od kojih je jedna pocinjala sa "programom" od 5 uvece (a pre toga na toj frekvenciji neki satelitski kanal, najsrecniji smo bili kad je bio cartoon network i eurosport), a na
drugoj pozdravi, zelje i cestitke po ceo dan sa sve slikama dece i Deda Mrazova koje paradiraju tokom spota Mileta Kitica: "Oj, sokole, ptico moja mila!".
Izbor se malo prosirio kad je uveden Pink (sa sve Dosijeom Iks i drugim gledljivijim serijama).
Uvodjenje Pinka je bilo ravno otvaranju novih horizonta i svitanju zore u to vreme.
Ali ipak skolski program RTS-a je ostao zakon.
Dolazi mi rodjak iz manjeg mesta gde se kanali jedva vataju(otprilike samo prvi) i uzima daljinski:
"Ma boli vas kurac, ja da imam sest kanala, ja bio po ceo dan drzao daljinski u ruke i menjao, a ti se bunis kako nema sto da se gleda."
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
jeste vlajko tako je bilo. do skora si imao tačke u ovoj Srbijici gde se jedva video i prvi program. glupim ljudima naplačuju TV pretplatu a oni koriste satelitske domaće kanale i to plus plaćaju. pilsPlus.
svaka ti je na mestu, bane...sta ces, takva drzava