Uobičajena i gotovo mahinalna retorika ljudske individue saterane u verbalni ćorsokak. Difolt tehnika izbegavanja neprijatnog, škakljivog i na bilo koji drugi način NEŽELJENOG pravca razgovora sa nasumičnom osobom/bama od prekoputa, verovatno sa transferogeno naivnom nadom da pomenuti/te na neki neki volšeban način to neće primetiti. Babe & žabe fazon, al' namerno.
Oni, razume se, nešto veštiji oratori, u stanju su da izvrdavaju sagovornicima zavidan period vremena, ali kako je nažalost forma razgovora između dva i više homo-sapiensa najčešće formulisana dinamikom pitanje-odgovor (gde je pitanje = pitanje na odgovor, a odgovor = odgovor na pitanje; prim. prev.), sasvim je neizbežno da u jednom trenutku više neće biti prostora za eskivažu. Jebiga.
Skretanje sa teme rendom subjekta kroz godine i iskustva:
- Volim kako se smeješ, znaš...
- I ja volim kako se ti smeješ. Želela bih da zauvek ovako ostane...9 meseci kasnije...
- Kmeeee, kmeee, kmeeeeeee!!!!!!!
...
- Sine, kaži "ma-ma"...
- M-mmamm...TA-TA!- Ko je pros'o ovo mleko po mom radnom stolu, je li, bre?! MATIJAAA!!!
- E, tatice, tatice, znaš šta je danas rek'o debeli Joca vaspitačici...?- 'Ajde ti meni, Matija, reci sve što znaš o Kraljevini Srbiji...
- Nisam učio o tome, učiteljice, jer je moj deda bio partizan!- Knežević! 'Ajmo malo Kraljevinu Srbiju...
- Uh...Ovako: kraljevina Srbija je obuhvatala period od 1882. do 1918. godine...ali ništa od toga ne bi bilo da Miloš Obrenović nije oslobodio zemlju od Turaka. On je rođen u selu Gornja Dobrinja kod Požege i tamo i dan-danas stoji njegova rodna kuća, sada spomen-muzej. Muzej ima tri sobe i tavan...- I, kolega? Jesmo spremni?
- Ovaj...Može drugo pitanje, profesore?- Znači, nisi spavao sa njom kad smo ono bili razdvojeni?!
- Ma, daaaj, šta ti pada na pamet...Ae, vodim te na ručak negde...- Dragi, reci dragička...
- Dragička...
- Trudna sam, imaćemo dete!
- Jebeš mi sve ako ono nije Linda Hamilton na kiosku! E, Linda!!!
