Skubež

Зарасло паперје на лицу ћосе. Она разређена брадуљица, отприлике волумена маслачка, прилично неугледна али зато џикља на све стране. Запуштенција.
Канда су се обе главе умориле од борбе за превласт и потом склопиле договор да исфурају исту зурку у знак примирја. Источњачки мудрац хаику мастер фазон, a у верзији прилагођеној поднебљу - бруцош на богословији.

Када је реч о мотиву за такве моменте, a jeбига, обично је то одраз невештог настојања појединца да се прикаже у нешто мужевнијем издању, пуко надање да ће посред саване напрасно нићи џунгла, упркос прилично скромном растињу на располагању. Резултат је, свакако, сасвим супротан очекиваном - испада смешан, па и исмејан, такорећи бива пајцем.
Дакле, тачно да га посадиш на мотку и попајеш паучину њиме.

Е, а што се етимологије тиче, скубеж је у Србији средњег века представљао кривично дело чупетања браде међу завађеним геацима, што пружа идеалну подлогу једном модернијем тумачењу - тим пре што баштиник такве фацијалне фризуре заиста изгледа као да је пао у немилост генгу разуларених себара и завршио очерупaн.