
Човек који се опростио од мозга. Разлога за то има на претек, али једном кад се човек опрости од мозга комуникација између њих двојице постаје ретка и често бесмислена. Као да свако говори својим језиком.
Човек који слабо комуницира са мозгом се често може видети како седи испред ТВа и гледа стране сапунице са свих страна света, пуни своју главу(али не и мозак јер више и не причају) разноразним непотребним информацијама, лако се разгневи за сваку ситницу коју му испоруче, није бесан због тога што не може да нађе посао, храну, жену, али му зато крв навре у главу када неко спомене зликовце који другима ускраћују основна људска и грађанска права.
Благо оном ко рано полуди, цијели му живот прође у весељу.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ja sam se sa njim posvađao i ne zarezujem ga ič
+++
Ово се могло дефинисати у две кратке реченице.