Човек који се опростио од мозга. Разлога за то има на претек, али једном кад се човек опрости од мозга комуникација између њих двојице постаје ретка и често бесмислена. Као да свако говори својим језиком.
Човек који слабо комуницира са мозгом се често може видети како седи испред ТВа и гледа стране сапунице са свих страна света, пуни своју главу(али не и мозак јер више и не причају) разноразним непотребним информацијама, лако се разгневи за сваку ситницу коју му испоруче, није бесан због тога што не може да нађе посао, храну, жену, али му зато крв навре у главу када неко спомене зликовце који другима ускраћују основна људска и грађанска права.
Благо оном ко рано полуди, цијели му живот прође у весељу.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
ja sam se sa njim posvađao i ne zarezujem ga ič
+++
Ово се могло дефинисати у две кратке реченице.