Човек који се опростио од мозга. Разлога за то има на претек, али једном кад се човек опрости од мозга комуникација између њих двојице постаје ретка и често бесмислена. Као да свако говори својим језиком.
Човек који слабо комуницира са мозгом се често може видети како седи испред ТВа и гледа стране сапунице са свих страна света, пуни своју главу(али не и мозак јер више и не причају) разноразним непотребним информацијама, лако се разгневи за сваку ситницу коју му испоруче, није бесан због тога што не може да нађе посао, храну, жену, али му зато крв навре у главу када неко спомене зликовце који другима ускраћују основна људска и грађанска права.
Благо оном ко рано полуди, цијели му живот прође у весељу.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
ja sam se sa njim posvađao i ne zarezujem ga ič
+++
Ово се могло дефинисати у две кратке реченице.