Čovek koji često pravi nesavesne i neshvatljive greške.
Te greške su greške po kriterijumu onoga ko govori, a može se desiti da uopšte i nisu greške.
Ima superlativ - slepčina, nema deminutiv.
Komšinicaa: Mašo, gde je Igor?
Maša: Ma slepac otišao da uzme pare za akcije..
Komšinica dva: Mašo, gde je Igor?
Maša: Slepac otišao da traži platu od gazde za pretprošli mesec.
Komšinica tri: Mašo, gde je Igor?
Maša: Ma slepac otišao da se raspita za posao u neku firmu.
Komšinica četiri: Mašo, gde je Igor?
Maša: Ne znam, slepac se ne javlja još od sinoć.
Komšinica pet: Mašo, gde je Igor?
Maša: Ma jebo te Igor, koji će vam kurac onaj slepčina???
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.