Smrdiš k'o vašarska močka

Вашар. Манифестација која традиционално окупља огроман број људи.

Већину чине сељаци који су дошли да испију црвени клакер, купе пар пиротских опанака, конац да крпе чарапе и скокну до пољопривредне апотеке по мишомор и моносан. Дођу и они окорели брђани, они који су двојци приносили сено да замези, а за аутобус када се први пут појавио у селу припремали печеног овна на ражњу. Друга група су сами продавци. Људи без којих вашар не би био вашар. Неки дођу са супружником, а неки цела фамилија ђутуре.

Прође неко време и свако мало мора по ради себе, а пошто реално све ове људе заболе да плаћају за олакшање у јавном тоалету, најближе дрво и простор иза тезге изгледају као најприпамљивија места. Имајући у виду број људи који се попиша минимум два пута, смрад који настане при спарном времену у сред лета је огавнији и од производа мириса кланице, муђуножја молдавске курве и депоније зачињеним воњом пет згажених кучета са макадама, што код мештана изазива гнев и клетве упућене крупној жени и ситној дечици, надајући се да ће ускоро пасти киша.