Gotovo bez izuzetka, to je težnja malog, običnog lika (navijača, učesnika ratova, sitnog dilera, poluvozača, nazovi nacionaliste i slično) da se stavi u zaštitu njuški koji nam seru po obrazu dok pljačkaju, otimaju, zagadjuju i ruše, a svoje džepove pune. Bukovski je umeo da se žali što je umesto cveta koji privlači leptire bio govno na koje se lepe muve, ali ovi ljudi koji se solidarišu sa raznim njuškama ispod su svake kritike.
- Ko, bre, dira navijače, nemoj da im (joj) karamo ovo ono...
- Hm, batice, a jesi ti ono organizovao i/ili učestvovao u nekim tučama, lomljenjima, razbijanjima, dilovanjima... možda i neku paricu zaradio na tome?
- Naravno da nisam! odem malo sa šalom i maramom, izvičem se, popijem neko pivo, opsujem sudiju i to je to...
- Pa što se onda solidarišeš sa ljudima sa poternica?!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
O.K. +