Stanovnici Sorabije. Na svojim putovanjima po Sorabiji sam naišao na nekoliko izvanrednih ljudi.
-Brate Sorabljanine, šta ćemo sutra uraditi? Pohapsili su našu braću iz PMINPS-a i moraćemo sutra svi da ližemo sladoled.
-Ogavno dragi brate. Ja sladoled u životu nisam video, ali sam čuo priče o njemu.
-Nisam ni ja, moj brate. Ali nemoj se brinuti, otići ćemo u ilegalu. Niko nas neće naterati da ližemo taj...
-Nemoj mu ni ime izgovoriti. Dosta je jedanput. I ime toga je toliko odvratno da prosto u ustima osećam njegov ukus.
-Ali ti nisi probao. Kako znaš kakav je ukus?
-Pa znam. Mislim nagađam da je odvratan.
-Dakle jesti ga nećemo...
-Dok smo živi brate Milisor.
-Nemoj sa imenima. Vlast je postala okrutna. Soropol je svuda. Naći će nas. Brate po krvi, da li misliš da bi smo ikada mogli da probamo to?
-Ne zvao se ja Gorasor, očisti se tih prljavih misli.
-Je l' sam ti kazao za imena! Slušaj, čuo sam da moj brat Markosor ima tih...
-Sladoleda!
-E ti si kreten! Rođen si ko kreten i ostaćeš kreten!
To be continued...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Jos jedna odlicna sorabljanska prica!
finalnu su mi izbrisali
http://vukajlija.com/milisor-i-gorasor/225224#comment_648997
Evo ti ako hoćeš da pročitaš.