
Честа техника коју употребљавају локални зајебанти како би јавно исмејали одређену особу или макар променили суморно окружење.
- Ћао, како се зовеш беше?
- Гојко.
- Гнојко? Стоји ти, видимо се.
- Ћао Шоми.
- Где си Петре јебиветре.
- Ево ме.
- Јебеш ветар, а?
- Мало, хехе.
- Какав је осећај?
- Добро, брате.
- Је л' влажиш?
- 'Ајде не смарај више.
- Здраво!
- Здраво. А ти си?
- Душан, зову ме Дукиша.
- Тукиша!? Интересантно, надам се да има нечега у томе.
- Хало, брате, Славко је.
- Е, Слинави, шта треба?
- А?
- Славко-Слинавко-Слинави, капираш?
- Марш бре.
- Ти беше имаш оно ретко име.
- Да. Стојко.
- Па има извесних сличности...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.