Spontana filmska rečenica

Завршио се и последњи јутарњи час и једва чекам да дођем до мензе и да се почастим, знам да ћу затећи неко добро месо и колач. Излазим напоље, а оно киша почела, маму јој. Ја наравно кишобран немам па пркосно марширам 2,5 км до најближе мензе. Стигнем пред мензу и у близини видим колегиницу и како сам се окренуо да је поздравим оклизнем се на је*ене плочице испред мензе и поравњам дупе до јаја. Онако надркан улазим у мензу и прво што видим је како нестаје последње парче колача. До ку*ца, али нема везе, битнија ствар је да је једино што је остало од меса нека риба. Долазим за пулт и тета Рада ме љубазно пита шта ћу да једем. Погледам шта има иза пулта па онако шеретски велим: ''Помфрит и рибу, госпођо Радо.''
Кад сам сконтао шта сам рекао почињем да се церим као последњи кретен и кул ми је јер сам одувек хтео да искористим неку од опаски из мојих омиљених филмова, само ретко се створе прилике.
(Могуће је да сам само превише пута одгледао ''Кад порастем бићу Кенгур'')