
Честа техника коју употребљавају локални зајебанти како би јавно исмејали одређену особу или макар променили суморно окружење.
- Ћао, како се зовеш беше?
- Гојко.
- Гнојко? Стоји ти, видимо се.
- Ћао Шоми.
- Где си Петре јебиветре.
- Ево ме.
- Јебеш ветар, а?
- Мало, хехе.
- Какав је осећај?
- Добро, брате.
- Је л' влажиш?
- 'Ајде не смарај више.
- Здраво!
- Здраво. А ти си?
- Душан, зову ме Дукиша.
- Тукиша!? Интересантно, надам се да има нечега у томе.
- Хало, брате, Славко је.
- Е, Слинави, шта треба?
- А?
- Славко-Слинавко-Слинави, капираш?
- Марш бре.
- Ти беше имаш оно ретко име.
- Да. Стојко.
- Па има извесних сличности...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.