Sprečen

- Halo, direktore, pa gde ste vi? Imam ovde komercijalistu iz Vranja što se još juče najavio, čeka li čovek, čeka!
- Jao, bre, Neno, pa nisam ja na čiviluku! Znate li vi koliko posla imam, kako je teško voditi firmu u ovo vreme neprekidne tranzicije? Uh! Ne može sve da se postigne! Vi mislite, šta, direktorov pos'o je samo da drži ruke na guzici, šeta okolo i dere se na radnike? Kamo sreće...
- Ma, znam ja da ste razapeti na sto strana i da jedva sve postižete, nije sporno. Rekla sam i ovome da ste trenutno sprečeni. Ali...
- Uf... Naruči mu tamo kafu i viski dok čeka...
- Pa, jesam... A ako još malo ne dođete, moraću da zovem taksi 194 za njega jer će morati ili na detoksikaciju od alkohoa ili će da ga strefi srčka od pritiska koliko je popio.
- Ufff, dobro, dolazim... Samo da skinem led sa stojka, dosad splasnulo...
- Hehehe, direktore, bilo baš žestoko...
- Ne pitajte, Neno! Ali nisam mogao da odolim kad sam video kakav donji veš kupila ona moja! Pa, i Vas bih da se u onome pojavite uprkos Vašim godinama...
- Iju, direktore! Mada Vi i Vaša žena, ako tako i posle toliko godina braka...
- Koja, bre, moja žena?! Ne pominji mi tog nadrkanog paročistača! Neće, a buni se kad joj prebacim, bezrazložno ljubomorna... Šta mislite, zašto ste mi Vi sekretarica? Mogao sam da angažujem neku, bez uvrede, reprezentativniju od Vas, ali tek tad bi mi kenjala!
- Aaaa, na ovu najnoviju mislite! E, onda ste opravdano sprečeni.
- Jašta! Ae šalji mi Jozu i službeni auto pa da se dovlačim.
- Ovaj, već jesam, pre dva sata...
- Nema ga pred kućom... Kasni! Mora da se kreše opet sa Mirom iz administracije! U radno vreme! E, kad im zviznem po 20% ima da zapamte kakav odnos prema radnom mestu bi trebalo da imaju! C, c, c, kakav narod...