Једно је сигурно-Срби и филмови(серије) су као уметност.У'вате се једног правца(теме) и не мањивају док не досади Богу и људима. Док се једна тема не измуже до краја, не прелази се на другу. Након фазе у којој смо сазнали све о београдским улицама и карактеру младих пропалих Београђана и њихових породица, прешло се на јужну и централну Србију. Ту смо научили да они сви живе на селу и да су сви необразовани. Сви гледају како да науде комшији и сви одреда су нерадници. Сви су преваранти. И да, свима је узречица-"Је л' тако?". Не треба заборавити и појединачна иступања о добродушним и приглупим Босанцима који се не сналазе у рату, и трагично окончавају своје животе.
У трећој и тренутно експлоатисаној фази на тапету су Војвођани и Војводина. У прошлости су сви имали племићко порекло, туберколозу, епилепсију или нешто треће. Наравно зато јер су инцестоидни. Неретко су суицидални. Били су и остали нешто светлије племићке пути, префињених манира и мирног карактера. А Војводина тек што је суморна... Равна, на површини спокојна и без икаквих потреса. Војвођани "попут Енглеза" живе своје животе и нису комуникативни. Унутар сваке породице постоје трагедије које ће трауматично остављати трагове на будуће нараштаје. Потпуно су другачији од осталих Срба, и нису "прави" Балканци. Помало су шоње, ал' зато кад полуде...! Мушкарци су обично спонзоруше, а ниједан брак није из љубави, већ из користи. Не цене жене. А поред тога што су материјалисти, лале су и много досадне. "Волу" своју њиву и непријатељски су настројени према сународницима из других крајева, посебно Београђанима, од којих имају комплекс ниже вредности. У сеобама је Војводина била тмурна и мочварна, и наравно таква је и остала после више од два и по века. За разлику од остварења са Србима из супротних крајева земље, овде се и не покушава направити плитка полу-комична ситуација. У односу на (углавном неуспешног)уношење у улогу београдског криминалца, превртљивог Србијанца или помало тупавог Босанца мењајући акценат, у улози интровертног Војвођанина се ниједан глумац не сналази и не успева да опонаша типичан говор људи са тог подручја.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Interesantan defesejčić. pilsPlus
jedini mejnstrim pravac razvoja srpske umetnosti je srpski neo-realizam. prikazuju ti svet onakvim kakvim ga vidis rodjenim ocima. uzas!
"ниједан глумац не сналази и не успева да опонаша типичан говор људи са тог подручја."
taaa kaad nee znaaajuuu... :)