Večiti kamen spoticanja u nas Srba. Pravopis kaže ,,srpski", drugi kažu ,,srbski", vukući ka etimologiji i semantici.
Kompromis? - Pisati sa B, izgovarati sa P.
- Brate moj piši srbski, nisi ti tamo neki srp!
- Ma polomi jezik BSKI, jesi li ti bre normalan!?
- O, prodana dušo, izdajice, masončino!
- O budalo, glupane nazadni, estrakonzervativni i ultradesničarski!
...
Onda da pišemo i robstvo, englezki, francuzka...
Manite se gluposti...
Ако већ постоје изузеци као што су председник, одсутан, подшипати, одштампати, не видим зашто и ово не би био изузетак?
Nije to izuzetak, već pravilo. A pravilo kaže:
Jednačenje po zvučnosti se ne vrši kada se zvučni suglasnik D nađe ispred bezvučnog S ili Š (predsednik, sredstvo, podšišati). Samo u tom slučaju, dakle, i kada se Đ nađe ispred nastavka -stvo, ali to je vrlo redak slučaj (vođstvo).
Dakle, u svim drugim slučajevima se u pisanom tekstu vrši jednačenje po zvučnosti: Englez - engleski, rob - ropstvo, pa tako i Srbin - srpski.
Srećom pa su nam bar u ovom slučaju pravila kristalno jasna, za razliku od mnogih drugih pravopisnih nedoumica.
nema kamena spoticanja, kaže se srpski osim ako pored "srbski" ne koristiš i "nemoj te", "hvali mi sto dinara" itd... tada si samo nepismen
pisati sa P, ne lomiti ga u korenu:)