Srpska akupunktura je novi, savršeniji oblik poznate starokineske metoda lečenja pomoću igala koje se zabadaju u određene tačke na koži. Srpska akupunktura, za razliku od kineske, napredovala je u tome sto za nju nisu potrebne igle. Srpska akupunktura se zasniva na dve prastare tehnike ukorenjene duboko u srpsku tradiciju - 'podjebavanje' i 'zavlačenje'. Prilkom srpske akupunkture, pacijentu (najčesce konobarica u kafiću, radnica u kladionici, kasirka u maloj prodavnici na uglu, lepa sekretarica... čak ičlan porodice..) se polako stimulisu slabe tačke, gorepomentim tehnikama podjebavanja i zavlačenja,sve dok se negativna energija ne skupi u jedno bolno mesto. Iskusan akupunktor pravi ključne pauze između uboda i varira u jačini pritiska, kako bi pacijenta doveo do same granice suza. Tada izvodi svoj konačan ubod, u najbolniju tačku, dovodeci pacijenta do katarze (pročišćenja) obično pracenog obilnim izlivima psovki, kletvi i svih ostalih otrova iz organizma.
Srpska akupunktura postoji na svim nivoima srpskog društva, ali pronalazi svoje najsofisticiranije sledbenike u berberima, kafanskim gostima i starim kladioničarima..
