Srpska avlija

- Жено, скупи те завесе, комшија Ђемаљ опет шета го по дворишту...
(чује се крик из дечје собе испод)...

* * *

На улици, човек застаје пред капијом, не би ли прочитао натпис на капији свог комшије: Пас уједа. Застаје да промисли - имао је некада расног пса. Било је то једно врло питомо и лепо створење, које да се готово и није чуло, јер му је увек било вруће, због лепог и белог крзна. Његов комшија га је отровао један дан јер је сматрао да пас лаје, иако се пас није ни чуо. Годинама већ, улични мешанац чији је власник уп. комшија-тровач лаје из свег гласа на сваки листић који падне и узнемирава све у комшилуку. "Брани кућу" - говори његов власник, иако сви знају да тај пас побегне чим га неко погледа.

* * *

- Драге комшије, ваш зид је у мом дворишту, стога те цигле припадају мени. - рећи ће један од комшија. Недељу дана после тога, заиста руши зид, и користи цигле не би ли изградио темеље за своју нову кућу.

* * *

Комшиница воли да седи поред прозора и чита књиге. Поглед је диван, јер је лето, биљке су раскошно процветале, хортензије миришу, увек је сунчано. С времена на време, кроз прозор може да чује како њен комшија макља жену, а некада и види. Зато, усред лета, она навлачи цветне завесе и наставља у миру да чита књиге. Хортензија има и у дезену завеса.