
Свето место, из кога се манифестује сва магија српског карактера. Све што Србин јесте, апсолутно постаје у својој авлији.
- Жено, скупи те завесе, комшија Ђемаљ опет шета го по дворишту...
(чује се крик из дечје собе испод)...
* * *
На улици, човек застаје пред капијом, не би ли прочитао натпис на капији свог комшије: Пас уједа. Застаје да промисли - имао је некада расног пса. Било је то једно врло питомо и лепо створење, које да се готово и није чуло, јер му је увек било вруће, због лепог и белог крзна. Његов комшија га је отровао један дан јер је сматрао да пас лаје, иако се пас није ни чуо. Годинама већ, улични мешанац чији је власник уп. комшија-тровач лаје из свег гласа на сваки листић који падне и узнемирава све у комшилуку. "Брани кућу" - говори његов власник, иако сви знају да тај пас побегне чим га неко погледа.
* * *
- Драге комшије, ваш зид је у мом дворишту, стога те цигле припадају мени. - рећи ће један од комшија. Недељу дана после тога, заиста руши зид, и користи цигле не би ли изградио темеље за своју нову кућу.
* * *
Комшиница воли да седи поред прозора и чита књиге. Поглед је диван, јер је лето, биљке су раскошно процветале, хортензије миришу, увек је сунчано. С времена на време, кроз прозор може да чује како њен комшија макља жену, а некада и види. Зато, усред лета, она навлачи цветне завесе и наставља у миру да чита књиге. Хортензија има и у дезену завеса.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.