Никако га не треба мешати са кинеским, македонским и осталим страним "сисица" луковима. Разлике су очигледне, наш је омањи или мали и гадан, у ствари, Он је опасан, прво реже и кида, а онда замирише. Има облик јагоде, док "кинези" изгледају некако спљоштено, к'о да су их заливали мутагеном; а и немају неки "удар". Наш је редовно блатњав и помало неугледан, али то не смета, засија кад се очисти и кад прочисти и мисли и дисајне токове. У зависности од навикнутости организма на њега, може изазвати срећу, плач, бацање језика, "ворп" брзину до тоалета, а у случају потпуно неискусног човека (странца, највероватније) може изазвати и религиозне и друге визије и трансфер у другу димензију. Ако баш дрмне, кроз маглу и сузне очи може се видети Краљевић Марко са својим троперним буздованом и верним Шарцем, како жеже по Турцима.
По конзумацији, препоручљиво је ветрење и период "хлађења", јер је бели лук опасан и чува само свог газду (оног ко га је појео), док својим моћима нагриза све остале присутне. Благотворно делује на несаницу (после њега закунташ к'о топ). У комбинацији са глоговим колцем представља оружје масовног уништења, како за вампире, тако и за све остале који су се замерили.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.