Ušejkovana mućkalica od pića koja su trenutno na raspolaganju.
Jer što je veće proseravanje pojedinih gostiju kafića, to je i veći nivo konobarsko-šankerske snalažljivosti i naravno podjebavanja mušterije.
Em oderu cenom, em nema koje piće da nemaju na raspolaganju.
Kako?
Pa lepo, pri pravljenju ovog martinija, stavi se u šejker sve što je dugo na lageru: vermut, džin, votka i slično, pa se mešanjem dobija taj čuveni martini bjanko.
Slično, V vodka moze da bude i bilo koja druga vodka, neki egzotični kokteli mogu da budu sasvim nešto levo, naravno u zavisnosti od toga šta je ostalo na lageru.
Ali kako mušterija ne prepoznaje ukus?
Pa lepo, mušterija se proserava nekim pićima kojima ni ukus nije naučio, a oće da ostavi utisak da to pije svaki dan.
Bitno je samo da osoblje kafića pogodi boju pića.
Konobari i šankeri u borbi protiv ziljavosti.
Riba: Ja ću martini bjanko...
Konobar (u sebi): Dobićeš ti vermut...
Lik sa ribom: (kurči se): Ja ću bakardi breezer.
Konobar (u sebi): To ti se bre ne proizvodi već dve godine.
Konobar (glasno): U redu.
Lik sa ribom: U stvari donesi mi smirnoff ice.
Konobar (u sebi): V vodka rešava to.(posle mućkanja, narudžbina je na stolu mladog ali nekompatabilnog para)
Konobar: 800 dinara.
