Srpski Mesi

Развојни пут српског Месија није лак.

Од раних дана показивао је склоност ка најважнијој споредној ствари на свијету, те је његов отац видио прилику, продао 3-4 краве и послао сина из ФК "Стакорине" Чајниче у Београд да окуша спортску срећу.

У млађим категоријама показивао је таленат, дао ту и тамо по који гол, уз константну игру, продату кућу и окућницу и мало среће пробија се у први тим, гдје даје неки згодитак и стиче овај ласкави епитет.

Након добро одрађене полусезоне, његове радне колеге одводе га на гостујући терен у Ривер, гдје учи технике дуплих пасова са конобаром, те комбиновани тренинг у мјешању алкохолни деривата. Љетње припреме одрађује у увијек неугодном Трокадеру.

Након исцрпљујућих припрема враћа се на терене театра снова, постиже гол у дербију, или га забија комунистичкој браћи. Скаути су у невјерици, Ало, Информер и Курир раде своје. На помолу је велики трансфер.

Следећа етапа у његовој каријери је стабилни учесник Лиге Европе, ту већ открива чари њихових припрема по сплавовима и епитет српског Месија се заувијек гаси.

Након пар година "лутања" по Европи враћа се у свој Београд, епитет српског Месија се накратко активира, али то више није тај Меси, већ онај што љушти кило вињака и 3 пакле црвеног малише.

Након свега тога, српском Месију слиједи пензија, можда и неки тренинг камп у свом родном Чајничу, али ко зна... чудни су путеви српског Месија.

Октоберфест 2018.