Ljudi koji bi zauvek ostali zakopani ako bi im se, pu pu, daleko bilo, desio scenario koji su doživele njihove čileanske kolege.
Prvo bi im Maxi diskont prodao neophodne namirnice (po trostrukoj ceni) - možda sa mlekom (ako bi ga bilo), a zatim bi im naplatili taksu za izvlačenje iz zatrpanog rudnika. Potom bi raspisali tender za izvlačenje rudara, koji bi, preko veze, dobila Čumetova građevinska firma. Kada ne bi ispoštovali prvi rok od godinu dana, ministar Mrkonjić bi se pojavio na televiziji i obećao da će se ipak završiti sve pre roka, a da će firma pride prokopati i prečicu do Kine. Tada počinje svečano raskopavanje prvih 3 metra tunela, sa Mrkonjićem, Cvetkovićem i Dinkićem. Posle 3 meseca, i 5 iskopanih metara, Čume povlači mašine i ostaje samo jedan bager koji prebacuje zemlju sa jednog kraja kopa na drugi. Posle pisanja medija i nekoliko dokumentarnih emisija, Mrkonjić počinje da preti i tvrdi da će "leteti glave" ako izvođač ne ispoštuje dogovor. Izjavu daje i Tadić koji tvrdi da su za to krivi nepristojno bogati. Ministar trgovine Milosavljević izjavljuje da rudari pate od psihoze i da oni uopšte nisu zatrpani u rudniku. Ministar zdravlja naručuje 200.000 vakcina za rudare protiv podzemnog gripa. Dinkić ugovara kredit sa MMFom od 200 miliona evra zbog vakcina. Krkobabić opet upozorava da penzije ne smeju da trpe zbog novog aranžmana sa MMFom.
Posle 10 godina, pri izgradnji Koridora 568 koji prolazi preko rudnika na koji su svi zaboravili, austrijski radnici Alpine Por pronalaze 33 leša i o tome obaveštavaju Tužilaštvo za ratne zločine u Hagu....
