Srpskoj

Поштована Републико,

Прво и прво, нек ти је срећан рођендан. Да још дуго поживиш у здрављу, срећи и весељу, и да рата никад више не буде.

А друго, како те није срамота? Како те није стид да постојиш таква као што постојиш? Зашто твој народ допушта да га лажу и варају, док се државни врх богати преко његових леђа? Срамно и смијешно је рухо у које су те обукли, рухо неког "патриотизма" док овамо гледају како ће преко гране. Док гледају кад ће да их назове нека тетка из Њемачке, да каже да има мјеста у комуналном, да је плата добра, торбе су већ спаковали, а вјековно огњиште ће посјећивати само за празнике. Зашто сваки пут кад хоћу да се запослим, будем упитан за вјерску и страначку припадност, а не за своје радне способности? Зашто? Ни ти немаш одговор.

А исто смо годиште. Ти си настајала кад сам се ја родио. Расли смо заједно. Заправо, ти ниси расла. Ти си се смањивала, не територијално, већ демографски. Сви причају о бијелим кугама и одливу мозгова. Млади иду у иностранство, ти их тужно гледаш док окована у ланцима похлепе док пуца по теби бич оних који се преко твојих леђа богате. Тужно је гледати да су се наши очеви, дједови и прадједови за ово борили. Тужно је гледати како те раздиру са врха, вадећи ти утробу и гозбећи над њом. А ја те волим, и не желим да те напустим! Не желим да се настави твоје пропадање у амбис.

Хоћу да ти пружим руку да је ухватиш, да те извучем али рука ми је кратка, сам сам, слаб сам. Да те бар још неко хоће тако погледати, овако као што те видим ја, па да пружимо сви руке према теби, да те извучемо из сигурне пропасти. Да отмемо све бичеве онима који те бију, и од њих да направимо конце, а све ланце да претопимо у игле, и да зашијемо једном за свагда све ране које су ти направили! А све те игле да претопимо у плугове, а конце у конопце да стоку упрегнемо, па да коначно заоремо прву бразду твог препорода. Биће тешко, земља је скоро па јалова, али можемо ми то, драга моја Републико, и не мора нико да страда, не мора нико да пати. Сви ћемо заједно радити, све ће то бити у реду. Само да се све очи отворе...