Retoričko pitanje, može se reći i tradicionalno, koje se već dugi niz godina prenosi sa kolena na koleno, a izgovaraju ga iskuljučivo oni stariji, iskusni, koji su prošli sito i rešeto i samim tim upoznati su sa svim čarima i mukama koje dolaze u životu.
Sledi nakon seka persinog prenemaganja u vezi pomeranja guzice, u situaciji gde je često potrebno uložiti svega par posto svojih mogućnosti i truda, gde se kao opravdanja koriste strah, gađenje i najčešće mrzovolja pa se na praznu liniju upisuje mesto ili profesija koja je karakteristična određenim radnjama.
Naravno, smisao svega toga je neretko ravan nuli jer ako nemaš muda da zakolješ jagnje, prostom logikom svako može zaključiti da nećeš nikada biti kasapin, ali pitanje predstavlja mit i tu polemike nema.
- Ćero tatina, 'ajde uzmi grickalicu za nokte i dođi da izvadiš tati trn iz prsta, evo krenulo je i da krvari.
- Joj tata, pa ja se plašim krvi, znaš da ni na filmu ne mogu da gledam, zovi mamu.
- E moja ti, šta bi da si medicinska sestra?
---------------
- Stefane, dođi ovamo da uradimo nešto.
- Šta?
- Pukla nam je cev za vodu pa ću ja da otvorim šahtu, a ti ćeš da uđeš unutra da zatvoriš ovu drugu da nam voda ne bi curila za bambadava. Ja sam debeo, neću moći posle da izađem.
- E, to jeste da nije velika rupa, ali ja sam malo klaustrofobičan.
- Majku mu, pitam se šta bi ti da radiš u rudniku?
