Најчешћа дилема која се јавља пар сати после завршене славе.
-Двадесет први јануар, негде око 4 сата ујутро. Домаћин и домаћица седе између остатака мексичког пасуља и јагњетине, још осећајући тупи бол у врату од родбине која се њиме служи као навигатором за љубљење при поздрављању. Деца спавају у кутији за дрва, поред Смедеревца. Ђед гледа војну књижицу и смешка се.
А: Него, жено, мучи ме нешто...
Б: Реци, Божо?
А: Што ћемо за следећу славу?
Б: А да га ти мени облајвиш мало, пацове носати? Лепо је мени моја мајка говорила да се удам за оног Руса, ем што је пун к'о Џаја, ем што има киту к'о Годзилин реп, ем што не бих...
А: Стани, смири се, зајебајем те...
Б: ЈА ОВДЕ ДА РИНТАМ ПО ЦЕО ДАН, ПЕРЕМПЕГЛАМКУВАМПУШИМ! Ах. Зезаш ме. У реду. Дођи 'вамо, онда, успела сам да сакријем нешто розен торте од малих гремлина.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
ako ti je zabagovo profil, fala Bogu pa nisu defke :-)
toplo uz smederevac samo tako +++
биле су и дефке заболе до јуче, па је газда средио :) 'фала ти.