
Оно што кажемо ортаку који каже нешто што нема везе са темом о којој се прича или када каже нешто толико нејасно да само он схвата која је поента целе приче.
- А шта знам лепши ми голф од астре а и бржи је.
- Јесте бржи ал мени опет лепша астра.
- Знате да смо ми изгубили бој на Косову зато што смо се напили после првог дана?
- Брате, шта је писац хтео да каже?
--------------------------------------------------
- Знаш шта ми се десило? Долазим ја у продавницу и купујем да једем, узео паштету, неку саламу, сок, хлеб и улази нека девојка знаш како ме гледала, само што се није скинула и платим ја кад излазим на улицу а оно пада киша.
- И?
- Па оно брате.
- Шта је писац хтео да каже?
- Какав писац?
- Није важно.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.