
Апсолутно недефинисана реченица (или синтагма, како год). Нејасна је и ономе ко је изговори и чини ми се да тако нешто постоји само у Србаља.
Поента је то што долази до бесмисленог гомилања псовки, у оним моментима кад се темпераментнији саговорник узбуди толико да у њему не постоји рационално и аргументовано објашњење за нешто у њиховој расправи.
-И тако ти ја кажем Раде, Драшковић је '91. био једини спас Српства и рационалан излаз из оног нашег Југословенског лудила и комунизма...
-Шта курац јебо те он, шта ти мени ту курац мој сереш, јебо те матер ееее..!!
-Оди га сад јеби Раде - немаш ти појма!!
-Ма јеби се курац, иди кући сери јеби матер, у курац и ти и он!!!!
(Примери забележени уживо код првих комшија, и наравно код ћалета.)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.