Stan sa epitetom autobuske stanice

Izgled jednoiposobnog stana od trideset kvadrata, u kojem pored vas dvojice koji tu živite obitavaju : drugar sa faxa, bivši cimer, njegova bivša devojka, cimerova sadašnja devojka i drugarica koja se tu silom prilika zadesila na dva dana. Torbe sa stvarima su stavljene tamo gde će se o njih najmanje zapinjati, u kupatilu ima pet peškira koji se stalno koriste, kafa i topla voda stalno nestaju. Kvalitet sna je nezavidan jer je neko non-stop budan i ne ležu svi u isto vreme. Sudovi se gomilaju, imate samo dva ključa pa se natežete, stalno nekom zvoni telefon, ne znaš gde je šta..A svaki dan vam upadne bar još troje ljudi da gledate tekmu, a uveče vas pokupe da zajedno džumle idete napolje. Svadjate se ko će na net, ko je na redu da ide u prodavnicu, ko pere čaše za sok a ko kuva kafu. Onda se uveče zapijete, pa ujutro kad otvoriš oči prvo ugledaš drugara koji ti je sinoć oteo jastuk, patike na pola metra od glave i tri konzerve od piva na podu. Zažmuriš, okreneš se prema zidu i nadaš se da će neko sve to pospremiti dok se budeš pravio da spavaš. A to obično urade i svi drugi.