Izraz koji koriste roditelji/kumovi/rođaci, ne mlađi od 35 godina, kada vide kako se mlađa pokolenja muče u školi/na fakultetu.
Radi se o profesorima pred penzijom, ili već u penziji, koji su bili čuveni po tome što su bili veliki stručnjaci iz svojih oblasti.
Većina osoba koje se spominju donegde imaju sličan put: potiču iz "starih građanskih porodica"- deda je bio sveštenik, otac školovan u Parizu, on sam diplomirao kao najbolji u klasi, bla, bla, bla.
U svakom slučaju, reč je o pravim znalcima onoga što rade, ekspertima, a ne eksperatima kakvi su danas rašireni.
No, iznad svega, ono po čemu su ovi poznati jesu njihovi čuveni strogi kriterijumi, o kojima među pripadnicima ovih generacija kolaju legende, ukrašene brojnim iskrivljenjima istine i preterivanjima.
Ćale: Šta bre to ponavljaš, pola sata ne možeš da naučiš?
Sin: Ma, imamo za sutra da naučimo napamet "Plavu grobnicu"...
Ćale: Šta bre, to!?
Sin: Ma da, smarač...
Ćale: E, sine, sine... Daj da te preslišam.
Sin: Tek sam počeo, prve dve strofe utvrđujem!
Ćale: Konju jedan, da li ti znaš da sam ja imao da za jedan letnji raspust naučim ceo Gorski Vijenac napamet!?
Sin: U, breeee...
Ćale: I ne samo to, nego meni je predavao čuveni Milan Pavlović. On ti je bio stara garda. Drugi profesori, evo možeš da pitaš majku, pitaju jednog učenika deo, pa drugi samo da se nadoveže. Ovaj ne: dao nam svima termine, i svi smo morali kao na ispitu da deklamujemo ceo napamet. Ko se malo zbuni, morao je da polaže u avgustu...
Sin (već crveni u obrazima): Evo, sad ću ja ovo da nauč...
Keva: E, šta ga plašiš?
Ćale: Ma, samo mu pričam kakva je ljudina bio Mika Pav...
Keva: Da, a zaboravljaš da je ta ista ljudina posle u avgustu, kad si pao, pristao da ti da dvojku, čim je tvoj otac doneo pečeno prase i domaću rakiju?
Ćale: Ja... e... Ali znao sam, prase je više bilo onako malo motivacija. Tvoj otac je pošten čovek, upamti to!
