Pokazatelj odakle si krenuo i gde si stigao. Za deset godina koliko ti traje jedna slika, svašta se u tvom životu promeni. Svaka se ta promena ocrta i na novoj slici iz lične karte. Koja će za deset godina opet biti ogledni primerak. I tako sve do pedesete, dok ne dobiješ trajnu ličnu kartu, kada ti se izgled neće menjati toliko da neko od nadležnih organa ne može da te prepozna, ali će svako ko ti pogleda u sliku i onda u tebe moći da vidi koliko si u međuvremenu propao.
Evo, ova bora mi je od kafana. Ide pravo posred čela. Ovi podočnjaci su od učenja, stalnog blejanja za kompjuterom i ranog ustajanja. Dvadeset godina u onom brlogu od kancelarije, ej bre! Već su počeli i da se dele polako na nekoliko kesa. Dok dođem do trajne, ima ko Tole da izgledam. Ovo oko očiju mi je od smeha. Ili od žmirkanja kad sumnjam u nekog.
Ove između obrva su mi od previše mrštenja. Moglo je to i da se smanji, odavno mi je postalo stvar navike. Al ratovi, sankcije, obuci malog, plati račune... Uh! Ova sitna iznad leve obrve, ta mi se napravi uvek kad slušam nekog ko me bari, a ne shvata da takvih dnevno slušam po pet komada i da im znam sve priče. Kosa mi se proredila i već dosta osedela. Biće da je od operacije, računa, onog udesa onomad i klinca što nikako da ozbiljno shvati školu. E, da zna magarac šta ga sve čeka, zaseo bi da odradi još to malo što mu je ostalo.
Ove dve što idu od nosa do oba kraja usana... Dobro je da nisu i veće. Odrao sam grlo derući se na kretene i objašnjavajući magarcima najprostije stvari... Oči su mi se zamutile. Pa da, to je od ćutanja. Držim u sebi i ćutim. Šefu, političarima sa TV-a, onom nabildovanom bilmezu što me onda pitao "Ša je bilo, maćori, ćeš te razbijem, ša gledaš bre?!", onoj moronki sa šaltera u katastru što me je pet puta vraćala za papire i svaki put me ubeđivala da mi je sve lepo rekla prošli put, ali sam ja idiot koji ne može da zapamti... Od tolikog ćutanja sam i čir dobio, al se to ne vidi na ovoj novoj slici.
Dobro, kakvi su mi ispisnici, za sad sam i dobro prošao. Do trajne.
