Nekako čovek za sve u životu traži reper. Ne znam da li je to prirodna stvar. Sve je relativno i sve zavisi od referentnog tela i ugla gledanja. Hiljadu paradigmi i sve su prave i sve su istinite. Da ne postoji današnja kinematografija ne bih shvatao vrednost holivudskih filmova iz četrdesetih i pedesetih. Plitka, bez priče sa naglaskom na specijalnim efektima, eksplozijama i željom da gledaocu oduzme dah, novi holivudski filmovi su postali apatični i nežalost dosadni. Nema više Bogarta i Kazablanke, Džejmsa Dina i onog istočnog od raja. Da li su ljudi postali zatupljeniji ili jednostavno više žele da vide spektakl pred očima nego da čuju fantastičnu priču? Možda je to posledica novih tehnologija. U četrdesetim i pedesetim nije bilo efekata i producenti su akcenat stavljali na priču. Danas, umesto da iskoriste te nove mogućnosti koje im daje novi vek i spoje i priču i efekte oni prave filmove sa pričom koja je na nivou šestogodišnjeg deteta. Pritom se izvinjavam deci, ali sam našao reper.
