Budiš se, jedva otvaraš oči pune krmelja, celo telo ti je teško, do pre par godina bi se uplašio da ti se nešto slično dešava, a da prethodne večeri nisi popio trogodišnje zalihe kruševačkog Rubina. Ali sad ne, ne jer ti je prešlo u naviku.Da ga jebeš.
Jedva podižeš telo iz kreveta, šta telo, telesinu. Pločice polako bivaju zamenjene bojlerom, ionako si sve mlitaviji i koža počinje da ti visi.
Pališ cigaru, posle prvog dima se iskašljavaš i izbacuješ ostatke Ronhila od proletos.Gegaš se do kupatila.
Gledaš se u ogledalo, dođe ti da lika u njemu pitaš šta traži u tvojoj kući i ko je on ustvari. Shvataš da si to ti, jeste da nisi bio plav, ali si barem bio lep, pitaš se šta ti se desilo, gde je nestao onaj lik uvek kratko podšišan, sa bradom od tri dana koji je svako veče šetao, a bogami i trsio drugu.
Počinješ da pereš zube, ali ti se piša, pa prekidaš radnju. Sve teže pišaš, shvataš i da ti se nije digao jutros. Oblačiš se i izlaziš na ulicu.
Primećuješ da te mnogi klinci oslovljavaju sa čiko. A nekad ti je bilo drago kad ti dođu sestre, pa te njihovi klinci zovu ujko, a i bili su korisni, jer su bili slatki i magnet za pičke.
Na poslu ti se svi obraćaju sa gospodine, da su ti i pre tako pomagali, bio bi srećan, ali se sad brineš, jer su i previše pažljivi prema tebi i svi su vrlo fini. Pribojavaš se i slutiš.
Shvataš da više nikad nećeš moći da jebeš i izgledaš kao nekad, miriš se sa time, dok ti u glavi odzvanja ,,'OĆE TO ZGODINAMA''
