
Писмо у којем смо писали измишљеном брадоњи у детињству.
У том старом писаном документу смо тражили свашта. Од игле до локомотиве.
Најчешће нам је мама писала ово писмо, мудро ћутећи не би ли се случајно изланула о реалности која би нам поцепала срце.
Здраво Деда Мразе. Ја се зовем Богдан и имам шест година и био сам добар читаве године.
Зато сам желео да те замолим за неколико '' ситница ''
-Желео бих аутић којим можеш да да управљаш са даљине иии
-Најновију лопту као са рекламе иии
-Супер ултра мач који сија и са којим убијаш злоће иии
-Најновију играчку Бетмена који прича и има све функције.
И још бих желео да кажем да мој старији брат стално говори да си ти измишљотина и да мама не сме да ми каже да ти не постојиш јер би је моја реакција тотално разнежила. Њему ништа немој да донесеш био је јако неваљао.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Neću da ocenim dok ovo ne ispraviš. Dakle, "ćuteći" i "o realnosti". Pozz.