Писмо у којем смо писали измишљеном брадоњи у детињству.
У том старом писаном документу смо тражили свашта. Од игле до локомотиве.
Најчешће нам је мама писала ово писмо, мудро ћутећи не би ли се случајно изланула о реалности која би нам поцепала срце.
Здраво Деда Мразе. Ја се зовем Богдан и имам шест година и био сам добар читаве године.
Зато сам желео да те замолим за неколико '' ситница ''
-Желео бих аутић којим можеш да да управљаш са даљине иии
-Најновију лопту као са рекламе иии
-Супер ултра мач који сија и са којим убијаш злоће иии
-Најновију играчку Бетмена који прича и има све функције.
И још бих желео да кажем да мој старији брат стално говори да си ти измишљотина и да мама не сме да ми каже да ти не постојиш јер би је моја реакција тотално разнежила. Њему ништа немој да донесеш био је јако неваљао.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Neću da ocenim dok ovo ne ispraviš. Dakle, "ćuteći" i "o realnosti". Pozz.