
Писмо у којем смо писали измишљеном брадоњи у детињству.
У том старом писаном документу смо тражили свашта. Од игле до локомотиве.
Најчешће нам је мама писала ово писмо, мудро ћутећи не би ли се случајно изланула о реалности која би нам поцепала срце.
Здраво Деда Мразе. Ја се зовем Богдан и имам шест година и био сам добар читаве године.
Зато сам желео да те замолим за неколико '' ситница ''
-Желео бих аутић којим можеш да да управљаш са даљине иии
-Најновију лопту као са рекламе иии
-Супер ултра мач који сија и са којим убијаш злоће иии
-Најновију играчку Бетмена који прича и има све функције.
И још бих желео да кажем да мој старији брат стално говори да си ти измишљотина и да мама не сме да ми каже да ти не постојиш јер би је моја реакција тотално разнежила. Њему ништа немој да донесеш био је јако неваљао.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Neću da ocenim dok ovo ne ispraviš. Dakle, "ćuteći" i "o realnosti". Pozz.