Nedokučiivi fenomen. Ako zanemarimo činjenicu da kako ko dođe na vlast konstantno ruši ono što se protivi njegovoj ideologiji, menja ulice i čupa zeleno rastinje, sve (spomen) biste i statue u Srbiji se mogu svrstati u tri kategorije:
1. Velikani među velikanima - Vuk Karadžic, Dositej Obradović, Tesla, čika Jova Zmaj, Pančić, Pupin, Pašić, Milanković, kralj Petar, knez Lazar itd + stranci ...
2. Ideološki/komunistički: Titu, Leki, Djidi, Miši, Loli, Djuri, Peri, palim borcima, narodnim herojima, dedovi pokolenjima i ponosni unuci dedovima...
3. Lokalni - Vezani za to mesto ili određenu ustanovu, ne toliko poznati.
Sve ostalo odnosno svi ostali su nebitni, jer malo ljudi za te ličnosti zna. Odnosno, primenjuje se princip - Što narod ne zna to ga ne boli.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
A u koju skupinu se svrstava spomenik Rokiju? Predpostavljam u velikane među velikanima.