Stavi prst na čelo, pa razmisli

Rekli su mi da je ovo volela da kaže moja prabaka. Nepismena žena velikog uma. Koliko puta u životu odreagujemo emotivno, ishitreno, bez promišljanja? Za ljude je to ponekad i normalno jer se ne ponašaju uvek racionalno. Bilo bi veliko pitanje promišljanje koliko racionalno više donosi običnom čoveku od emotivnog. Ali kad odluke donose državnici, u ima hiljade ljudi, jednostavno tu nema mesta emotivnom. Još manje ima mesta kod građana koji donose političke odluke. A sve je u životu izbor. Svakog dana, svakog trenutka donosimo odluke. Neke od njih su vitalne, neke trivijalne, a granica između njih je sve tanja. Trivijalnih i nebitnih odluka je sve manje jer je sve teže napraviti razliku i "odvojiti žito od kukolja". Sve je postalo bitno i sve je postalo hitno. Teško je odvojiti slobodno i radno vreme, teško je napraviri razliku između dokolice i rada. Voz jednom stane i ako ne izađete na vreme nikada se nećete vratiti. Čovek juri kroz život i ponekad se i ne osvrne iza sebe. Ali jednom mora da stavi taj prst na čelo i razmisli dok voz ne stigne u novu stanicu.