Vrlo popularni tokom devedesetih, step sokovi su bili koncentrati pakovani u kesice, sa aromom maline, kivija i drugog voća, rastvarali se u vodi i koštali su jako smešno. Ko zna kako je neko dozvolio da taj otrov bude pušten na tržište. Bilo kako bilo, para često nije bilo ni za ono osnovno, a pošto sva deca vole slatko, a koka kola se pila samo za proslave i kad dolaze rodjaci iz Nemačke, bilo je daj šta daš. Ponekad smo kao mali merili hrabrost po tome ko sme da pojede kesicu step soka, što ni malo nije bilo prijatno iskustvo. Kasnije, kada smo otkrili alkohol, pošto bismo obično skrpili para samo za bocu nekog jeftinog džina ili vodke, sećam se da smo kupovali step od narandže, jer za bolje opet nije bilo.
Postoje i danas u prodavnicama, ali nikada nisam video da ih neko još uvek kupuje.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bilo je jos gorih. Znam da su na buvljaku bili neki tri puta jeftiniji od stepa, a uz to se rastvaraju u dva litra :)
С обзиром да сам одрастао деведесетих , ово су били сокови мог детињства.Најинтересантније је било што су имали и сок са укусом Кока-Коле.Тако смо ми клинци уместо да купујемо оргиналну кока колу , куповали за 20 динара 1,5 литра хебе и кесицу степа од кока коле.
Па сад ти види...тај сок мора да се лепо промућка кад се кесица сипа у воду.Сипаш кесицу хемикалија у киселу воду и промућкаш то крвнички...ми смо још то и волели...та "кока кола" нам је била боља од оригиналне...ваљда зато што су нас и родитељи учили да је јефтиније увек боље...
Ма ја сам куповао летос... Има ти степ од 20 дин ваљда и има неки од 10 дин за 2 литра. Обично сам користио овако. Купим 5 кесица па комбинујем. Прво једну на 2 литра. Грозно, безукусно. Онда 1 на 1 литар. Опет лоше. Онда 2 на 2 литра. Тад је већ питко али недовољно. А онда 2 на 1 литар! Е то је занимлјив укус. Помисли ћете добар али не, преслатко. И тако не крају купим прави сок а овамо изгубим 50-100 динара у зависност које сам куповао.
+