Серија која ће, када буде 50-ти пут репризивана за 50 година, и даље бити серија рекордне гледаности. Да ли је редитељ то постигао употребом црне магије или нечег другог, то се не зна, али је чињеница да је рекордно гледана, иако се њена радња може препричати у неколико реченица.
Наиме, у СВИМ епизодама се води дискусија о непостојећим парама које сви својатају и праве планове шта ће са тим силним милионима кад их добију, па тако Гаги Јовановић хоће за 9 000 000 долара да купи своју фирму, а нема кафе у кући. Иначе, ово разметање огромним парама усред опште немаштине је карактеристично за све серије истог типа - Сетимо се Вукашина Голубовића и његове огромне плате коју добија од Малине, а овамо Риска кува кафу трипут од истог соца и прави попару од хлеба старог хиљаду година. Или кад Гавриловићи 3 пута заредом губе по 20000 марака, а Чупка нема за балску хаљину итд.
Да се вратимо на серију ''Стижу долари''. Серија не би била дегутантна да главни баја није Иван Босиљчић, који иначе глуми општинског ћату, а пред рибом иде у забијене кафиће да га не би наватали жбирови - тзв. Босиљчић-параноја, јер је умислио да је неко мудо. Наравно, количина влаге коју та риба лучи на њега није ништа у поређењу с влагом коју лучи њена кева.
Дакле, серија је суреална, дегутантна, али постоји и један детаљ који је чини морбидном - сцена кад воде дијалог Данило Лазовић и Миленко Заблаћански, у којој му Лазовић каже (парафраза) ''Никад не знаш кад може Онај одозго да те позове к себи''. Онда Лазовића стрефи инфаркт, а Заблаћански се непуне две године касније скуца у мерцедеса и погине.
А серија и даље одржава рекордну гледност...
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Истина. Чудно,али истинито. Но Комент.
+
Ispravi lazović u Lazović, tj. veliko slovo! Inače, imaš fantastičnu moć zapažanja... +
Ja sam cuo da je Danilo Lazovic poginuo tako sto ga je udario ovan rogovima.
A tek oni Crnogorci na čelu sa Mišom Janketićem,koji po ceo dan sede uparađeni u kući i vode nebulozne razgovore.+
Е, али, Јанкетић је толико добар глумац, да те просто ненормално нервира његова црногорштина, а човек уопште није Црногорац. :))
Meni su dolari najgora serija od ove Pavićeve plejade, počevši od Boljeg života pa do Bele ladje. Zajebali su čak i onog bilmeza Šojića.
Бољи живот је винтиџ! :) Не дирај ми Бољи живот. То је трве квлт серија. :)
Босиљчић јесте, оно. Хот.
Све се пуши. :))
Pa nisam ja ni rekao da je Bolji život sranje. :) Samo poredim. Porodično blago, Srećni ljudi, i Bolji život mogu da se gledaju, ali ove poslednje dve...
А јесте, бре. Скроз је фрајласто леп. И згодан.
A, da, bre. Zaboravili smo da pomenemo odličnu muziku u Pavićevim serijima (opet izuzimam poslednje dve serije).
+ imam neki osećaj da je Pavić sve serije posle Porodičnog blaga (ajde i posle Boljeg života) radio na silu. Rekli mu ovi direktori: Ajd napravi ti još neko onakvo govno, viš da narod gleda, a nemaština teška, da im oteramo misli i slično.
Mada moram da priznam: Bolji život - Nikad me preterano nije zanimala ta serija. Srećni ljudi - Gledao sam zbog toga što sam imao 3 programa tad na TVu, teo ne teo, morao si to da gledaš. Porodično blago - Đoša i Đpic definitivno. Zbog toga sam gledao, ma koliko mislili ovi iz mojih krajeva da nas Pavića bruka tom serijom i da nam se ostala Srbija smeje, mene je bolelo briga, bitno je da sam se ja smejao. Umem da iscitiram trista citata iz te serije.
Stižu dolari - Pa mislim reko je gore čovek, ja samo da dodam ovu silu. :)
Moj đed to gleda po stoti put.
I gledaće još sto puta on i njegov ortak -.-
I tako, svi penzioneri gledaju i eto "rekordne gledanosti"
de se seti ZBIRA :DDDDD +